Eko taksa pod lupom građana

Kako se troši novac namenjen zaštiti životne sredine u opštini Ćuprija (2022-2024)

Ekološka taksa, kao namenski prihod, po zakonu mora biti korišćena isključivo za unapređenje i zaštitu životne sredine. Upravo zbog toga, način upravljanja ovim sredstvima predstavlja test odgovornosti lokalnih nosilaca odluka.

Šta smo analizirali

Centar za razvoj Pomoravlja je tokom istraživanja analizirao:

• finansijske izveštaje opštine Ćuprija,
• programe i izveštaje Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine (Program 0401),
• ugovore sa Zavodom za javno zdravlje (ZZJZ),
• zvanično dobijene odgovore od opštine Ćuprija,

Analiza obuhvata period od 2022. do 2024. godine.

2022: Veliki budžet, ali bez sistema

U 2022. godini, po osnovu ekološke takse, u budžet opštine Ćuprija uplaćeno je 11,4 miliona dinara, što je 67% planiranog prihoda. Istovremeno, kroz Program 0401 isplaćeno je čak 22 miliona dinara za ekološke projekte.

Najveći deo sredstava uložen je u kapitalne projekte poput postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda „Dobričevo 1“ i rekonstrukcije kotlarnice u Sokolskom domu. Iako su ovi projekti značajni, oni nisu bili praćeni razvojem sistemskih mera, planova prevencije i dugoročnih politika zaštite životne sredine.

Posebno zabrinjava činjenica da opština nikada nije dostavila podatke o stanju sredstava prenetih iz prethodnih godina.

Gde je nestala razlika u novcu?

Razlika između prikupljenih sredstava od eko takse i ukupnih rashoda u 2022. godini formalno se objašnjava pokrivanjem iz opštih prihoda budžeta. Međutim, Centar za razvoj Pomoravlja nije dobio nijedan dokument koji potvrđuje:

• stanje sredstava fonda iz 2021. i ranijih godina,
• način prenosa neutrošenih sredstava,
• postojanje posebnog računa fonda.

Ovakav nedostatak transparentnosti otvara sumnju da se namenski prihodi od eko takse koriste kao deo opšte budžetske mase, što je suprotno zakonskoj svrsi ove naknade.

2023: Rekordni prihodi – minimalna ulaganja

Najveća nelogičnost uočena je u 2023. godini. Te godine je od građana i privrede prikupljeno čak 14,1 milion dinara po osnovu ekološke takse. Ipak, kroz namenski fond za zaštitu životne sredine utrošeno je svega 1,04 miliona dinara, odnosno manje od 8% .

Postavlja se ključno pitanje: gde je završilo više od 13 miliona dinara namenskih sredstava koja su morala biti uložena u zaštitu životne sredine?

Paradoks monitoringa: plaćamo merenja, ali „izveštaja nema“

Opština Ćuprija svake godine sklapa ugovore sa ZZJZ za monitoring kvaliteta vazduha, u vrednosti od oko milion dinara godišnje. Ipak, u zvaničnom dopisu iz 2025. godine navodi se da opština ne poseduje Izveštaj o stanju životne sredine za period 2011-2024, jer navodno „ispitivanja nisu rađena“.

Ova kontradikcija dovodi u pitanje svrhu monitoringa: ako se podaci ne koriste za izveštavanje, planiranje i donošenje odluka, merenje postaje samo forma bez sadržaja.

Divlje deponije: novac se vrti, problem ostaje

Podaci za period 2022-2024. ukazuju na ozbiljan raskorak između planova, potrošnje i stvarnog stanja na terenu. U jednoj godini se troše milioni za čišćenje deponija, u drugoj nema nijednog dinara realizacije, a deponije se uporno pojavljuju na istim lokacijama.

Ovakav pristup pokazuje da se sredstva fonda troše na sanaciju posledica, bez ulaganja u prevenciju, kontrolu i odgovornost.

2024: Potrošeni milioni, rezultati na čekanju

Tokom 2024. godine opština Ćuprija prikupila je 11.977.342 dinara od eko takse, dok je kroz Budžetski fond za zaštitu životne sredine utrošeno 7.157.060 dinara. Ostaje nejasno za koju namenu je preostalih gotovo 4,8 miliona dinara korišćeno, imajući u vidu da se radi o namenskim sredstvima.

Divlje deponije: novac se opet troši, problem ostaje

Najveći deo fonda – čak 6,49 miliona dinara – potrošen je na čišćenje divljih deponija. Očišćene su 22 lokacije, ali podaci pokazuju da se na oko 95% mesta otpad ponovo pojavljuje. To ukazuje da se sredstva troše na sanaciju posledica, dok izostaju preventivne mere, nadzor i sankcije.

U oblasti kvaliteta vazduha zabeleženo je 28 dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti. Iako postoji ugovor za monitoring u vrednosti od 999.600 dinara, u izveštaju o izvršenju navodi se da je utrošeno 666.400 dinara, što otvara pitanje razlike od preko 330.000 dinara.

Najozbiljniji sistemski problem ostaje činjenica da opština nema stručni Izveštaj o stanju životne sredine još od 2011. godine, što znači da se ekološkom politikom upravlja bez jasne, sveobuhvatne analize efekata preduzetih mera.

Odgovornost nosilaca odluka

Zakoni jasno propisuju da su lokalni organi vlasti odgovorni za namensko, transparentno i efikasno upravljanje sredstvima ekološke takse. Izostanak jasnih evidencija, nelogičnosti u finansijskim tokovima i nepostojanje ključnih izveštaja ukazuju na ozbiljne propuste u radu nadležnih institucija.

Građani imaju pravo da znaju:

• koliko je novca prikupljeno,
• gde se ta sredstva nalaze,
• na koji način su utrošena,
• i kakve su konkretne koristi za životnu sredinu.

Zašto je projekat „Eko taksa pod lupom građana“ važan

Ovaj projekat ima za cilj da vrati kontrolu nad javnim novcem građanima. Transparentnost, odgovornost i učešće javnosti nisu prepreka institucijama – već osnov njihovog legitimnog rada.

Centar za razvoj Pomoravlja će nastaviti da prati tokove eko takse u opštini Ćuprija, postavlja pitanja i zahteva odgovore, jer zaštita životne sredine nije trošak – već obaveza prema građanima i budućim generacijama.

Projekat „Eko taksa pod lupom građana“, sprovodi Inicijativa Braničevo i Centar za razvoj Pomoravlja (CRP) u okviru projekta EU resurs centra za civilno društvo u Srbiji koji realizuje Beogradska otvorena škola, a podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji. Projekat je pokrenut sa ciljem da se građanima Ćuprije i Požarevca na jasan, argumentovan i proverljiv način objasni kako se prikuplja i troši novac namenjen zaštiti životne sredine.

Ovaj material objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo Centar za razvoj Pomoravlja i ona ne odražava nužno stavove Evropske unije.